ČETNICI PROTIV FAŠIZMA
Ova istinita priča biće utoliko interesantnija ako se zna da je retko ko čuo za Loznicu i ovaj deo sveta, tačnije mali grad zapadnoj Srbiji, a opet nema čoveka na planeti Zemlji ko nije čuo za prvi i drugi svetski rat. Loznički kraj upravo predstavlja vezu slobode između ta dva rata. Kako? Tako što je u oba svetska rata barjak slobode krenuo iz Loznice. Ali krenimo redom...
Loznica, jedan od manjih gradova Srbije, na zapadnoj granici sa Bosnom i Hercegovinom ima veliki značaj u staroj Jugoslaviji a kako Jugoslaviji tako i u celoj Evropi.
Davne 1941. godine horde Vermahta (nemačkih nacista) harale su celom Evropom. Ofanzive su se vrsile svuda po svetu, niko nije mogao da stane na put tadasnjoj nemackoj sili koja je imala u planu da pokori ceo svet. U to vreme nesložna Jugoslavija (zvuči li vam odnekud poznato?) bila je lak plen moćnoj nemačkoj soldateski. Snažnim blickrigom cela država je, uz pomoć onih koji su ih jedva dočekali, bila okupirana. Ali narod ovog kraja je već jednom bio najhrabriji u Evropi kada je platio veliku cenu, ali je srpska vojska izvojevala prvu pobedu u prvom svetskom ratu u boju poznatom kao "Cerska bitka". I kada niko nije verovao da se to može ponoviti, ono nisu gubili veru...
Hrabri komandanti jugoslovenske vojske i vodje četnika u Mačvanskom okrugu odlučuju da podignu ustanak u manastiru Tronoša 30. avgusta 1941. godine. Na ustaničkom skupu bili su prisutni potpukovnik Veselin Misita, artiljerijski kapetan prve klase Dragoslav Račić, iguman manastira Georgije Bojić Dzidza, poručnici Lazar Savić i Ratko Martinović, rezervni poručnik Nikola Gordić, a takodje i britanski obaveštajac Herbart Muler. Za komandanta i glavnog čoveka koji će sprovesti ovaj napad bio je izabran potpukovnik Veselin Misita gde je imao oko 1.700 ljudi sa oružjem. Glavni plan bio je oslobođenje od nemaca.
O Veselinu Misiti:
Rećićemo par reči o potpukovniku Veselinu Misiti. Rođen je 19. marta 1904. godine u Buni kod Mostara. Srednju školu i Gimnaziju završio je u Banja Luci. Posle upisivanja Vojne akademije u Sarajevu upućen je na školovanje u Francusku i Čehoslovačku gde je naučio francuski i nemački jezik. Sa već 37 godina dobija čin majora sto je tada zvanično najmladji major u Kraljevini Jugoslaviji. Moramo napomenuti da je Misita bio pravi atleta i sportista, pre rata je pobedio na armijskom takmičenju u skijanju. Pre ustanka u Loznici bio je jedan od oficira u Banja Luci koji nisu priznali kapitulaciju drzave, ostao je veran vojničkoj zakletvi.
Napad na nemce se vršio suprotno od planova glavnog komadanta jugoslovenske vojske u otadžbini Draže Mihailovića samo zato sto se Veselinu Misiti nije svidelo to što se napad odgađa. U Loznici je tada bilo oko 1.000 nemačkih vojnika koji su bili dobro utvrđeni u zgradama Doma kulture (današnji Vukov dom), kafane Lazara Hajdukovića i Lozničke Gimnazije. Ujutru 31. avgusta zazvonila su zvona manastira Tronoša što je značilo početak ustanka u Loznici.
Bitka:
Potpukovnik Misita kreće sa 1700 svojih mobilisanih jadarskih četnika na Loznicu. Prvi cilj im je bio da upadnu u kafanu kod Laze Hajdukovića gde Misita izvodi jedan neprikosnoven potez. Naime, on upada prvi kroz prozor i počinje da baca bombe po celoj kafani gde su nemci imali jedno od većih utvrđenja u Loznici. Nažalost, u toj istoj kafani biva streljan na čelu svoje čete. Govori se da ga je mitraljezom streljao sam Laza Hajduković koji je i sam posle rata bio streljan za kaznu, ali pravu istinu verovatno nikada nećemo saznati.
Dalju komandu posle gubitka Misite preuzeli su iguman Georgije Bojić Džidža i kapetan Bogdan Drljača, koji su hrabro savladali nemačku vojsku i zarobili čak 93 nemačka vojnika. Tu sliku poslali su u svet. Ovaj podvig bio je nesumnjivo šamar u lice tadašnjoj gordoj sili, čin poniženja i nesumnjivo jedan od najvećih udara na tadašnju Nemačku drzavu.
Posle uspešnog ustanka na Loznicu leta 1941. godine Loznica postaje prvi grad u Evropi koji je oslobođen od strane nacističke vlasti. Istorija se i ovaj put ponovila, na istom mestu i u istom gradu. Postoji li bar još jedno slično, po hrabrosti, mesto u svetu, koje se može podičiti sličnim podvigom? Kao što smo spomenuli na početku jedan mali grad u zapadnoj Srbiji je uspeo da se oslobodi od najveće sile sveta u to vreme. Kasnije kada se pročuo glas o oslobodjenoj Loznici, širom Srbije pocela su da se oslobađaju mesta kao što su Bogatić, Banja Koviljača, Krupanj, Bajina Bašta, Kosjerić, Požega, Gornji Milanovac, Čačak, Ivanjica pa cak i Užice.
Ratove za oslobadjanje navedenih gradova su čak nekada zajedno dobijali partizani i četnici. Generacije našeg naroda nisu ništa učile o ovome. Istina se krila, a učila se neka druga. Teško je bilo kome, i pored ove istinite priče, da prizna svoje neznanje i zablude. Zato, se na kraju ove priče moramo izviniti se neobrazovanima koje su učili da su četnici osnovani da napadaju druge narode. Ako se nekad i desio sukob sa drugim nacionalnim vojskama, to je uvek bilo sa izrodima iz naroda čiji su pojedinci sarađivali sa okupatorom, najčešće sa Ustašama ili hangar divizijom, koji su nažalost mahom kasnije prelazili u partizane, dovršavajući tamo ono što su ranije započeli pod nacistima. Četnici su nesumnjivo bili narodno-oslobodilačka i anti-fašistička vojska, potpomognuta saveznicima, uglavnom englezima. Istim onima, koji im kasnije okreću leđa i politikom Čerčila da pomognu partizane. Srećom, američki saveznici i dan danas ne spore ulogu četnika, odnosno prave jugoslovenske vojske u drugom svetskom ratu. Ali o tome, nekom drugom prilikom...
Epilog:
Misita je ostao jedan od najvećih heroja četničkog odreda što su čak i partizani prihvatili ali nažalost, usled takve politike partije, odlučili da se to ne treba spominjati. Vođen srcem i emocijama za svoju državu, Veselin Misita je stradao za narod. Znao je u šta kreće, pa ne sumnjamo da bi ga pomisao da će umreti odvratila od cilja. Jedan mladi potpukovnik željan da svom narodu opet donese slobodu dao je život, ali je oslobodio jedan mali gradić i tako otpočeo oslobađanje cele Jugoslavije. Uostalom, da nije bio takav i da je odlučio da na nemce baca cveće umesto bombi, da li bi se danas o njemu ovako pričalo...
Ostaće večna uspomena za ovim herojem.
Kao što pesma kaze:"Slobode nam sunce sinu sto otpoče u Podrinju"